Untitled Document
 


Istorija Hrama

Osnivanje Crkveno skolske opstine

Za sve vreme, od dolaska prvih Srba na tlo Juzne Afrike pa do kraja drugog svetskog rata, skoro da nije ni bilo crkveno-liturgijskog zivota. Pravoslavne crkve nije bilo sve do kraja Prvog svetskog rata, kada se Grci organizuju. Medjutim, nasi ljudi su trazili hram i molitvu. U nedostatku bilo koje pravoslavne crkve, izabrali su aglikansku. Aglikanska crkva je uvek bila spremna da pruzi bilo kakvu pomoc. Zagorka Anteljevic je na sluzbu u Anglikanskoj crkvi isla biciklom 17 kilometara. Nju su sahranili Anglikanski svestenici. Srbi tek kasnije dobijaju svog svestenika.

Ideja o osnivanju Crkveno skolske opstine pocela je u udruzenju KJV “Draza Mihajlovic” 1950. godine i svi su je jednodusno prihvatili. Pocinje sakupljanje dobrovoljnih sredstava, i na zahtev tadasnjeg odbora u osnivanju dolazi jeromonah o.Sava Ignjatovic iz Amerike 1952.g i iste godine na 27.juna na osnivackoj skupstini zvanicno konstituise prvu Crkveno skolsku opstinu “Sveti Sava”.

Prvu sluzbu koju je sluzio jeromanah bila je i prva slovenska sluzba u Juznoj Africi a odrzana je 29.juna 1952.godine. Clanovi prve uprave bili su: g. Nenad Zakula, g. Dusan Babic, g. Kusovac, g. Sava Ceprnic, g. Maksim Poznanovic, g. Branko Poznanovic i o. Sava Ignjatovic.

Za vreme o. Save Ignjatovica otvara se jos jedna CSO, takozvana “nova”. Nema mnogo podataka o razlogu otvaranja te “nove” CSO , koja se neposredno posle odlaska o. Save gasi. Clanovi “nove” CSO prilaze staroj. O. Sava Ignjatovic odlazi pocetkom 1953.godine.

Njegovim odlaskom, Rusi dovode u martu 1953.g zajednickog svestenika o. Simeona Starikova, i zajedno sa Srbima dele troskove njegovog izdrzavanja. Sluzi Liturgije u aglikanskoj crkvi sve do 10.septembra 1958 g, kada odlazi u Kaliforniju zbog slabog zdravstvenog stanja. Obe kolonije i Srpska i Ruska ostaju bez svestenika.

U periodu od 1950-1960 osetan je priliv srpskog zivlja u Johanesburg. Mnogo pristizu iz Evrope. Dolaze i oni koji su za vreme rata bili u nemackom zarobljenistvu. Udruzenje kupuje malo imanje sa velikom kucom, i od nje postaje Srpski dom u kome se sastaju, prave zabave i predavanja. Mnogo nasih ljudi postaje rado vidjeno u poslovnim krugovima Johanesburga, i pocinju da razmisljaju o kupovini ili zidanju crkve.

Dabi se stvorila slika o velicini kolonije, navodimo podatke od 9.novembra 1960, iz pisma predsednika CSO Dusanja Babica tadasnjem Episkopu Dionisiju. “Srba ukupno u Juznoj Africi 150 dusa, racunajuci i decu. Od ukupnog boja 72 su clanovi CSO koji su vecinom izbeglice i slabijeg materijalnog stanja. Dakle 1960.godine brojno stanje opstine je sledece:

· Uclanjenih porodica racunajuci i samce : 42 · Ukupni broj clanova, muskih i zenskih koji placaju clanarinu:72”

U to vreme Srbi su se okupljali na adresi: Srpski Dom, 155, de Villiers Str. Kenilworth, Johanesburg. 10.jula 1960.godine odrzana je osma redovna godisnja skupstina. Jednoglasno je izabrana sledeca uprava.

UPRAVNI ODBOR Predsednik Babic Dusan Potpresednik Mesarovic Milan Sekretar Zupancic Ruzica Blagajnik Matic Zoran Tutor Babic Konstantin

NADZORNI ODBOR Predsednik Rajkovic Milenko Potpresednik Peric Djordje Sekretar Sakota Ranko

Vec 17 januara 1959 g. Sinod Ruske Zagranicne Crkve (Mitropolit Anastasij) salje odmah zamenu o. Simeonu Starikovu arhimandrita o. Alekseja Cernjaja. Otac Aleksej provodi 16 predivnih godina u Juznoj Africi. Crkva se nalazila u ulici Koh Street, Joubert Park. Prepravljena je od jedne kuce i pomocne zgrade. Posle osvecenja vec uredjenog hrama, u nekoliko navrata grcki Mitropolit Nikodim je sluzio svetu Liturgiju a kad se upokojio zamenio ga je Mitropolit Pavle. Mitropolit je na polaganje kamena temeljca za buducu grcku katedralu pozvao o.Alekseja i celu Crpsko-Rusku zajednicu. Bogosluzenje je otpoceo Patrijarh Nikolas VI. Osvecenje ove katedrale u vizantijskom stilu ( preko puta Pretorija univerziteta ) je obavljeno 31.maja 1961 kada je i objavljena nezavisnost Juzne Afrike od britanskog Komonvelta.

U periodu 1961-1963 Predsednik SCO Sv Sava je bio g. Mesarevic Milan a, vec sledece 1963-1964 godine koja ce istoricarima Srpske crkve biti vrlo znacajna, predsedavajuci je g. Dusan Babic. U svom pismo od 26.7.1965 on se zahvaljuje Episkopu Dionisiju na brizi za ovu parohiju i trazi da vladika posalje svestenika ali sa obaveznim znanjem engleskog jezika jer kako on navodi:”nasa deca idu u engleske skole i sva govore samo engleski, plasim se da nam se omladina ne izgubi za veru i naciju.”

Otac Aleksej uskoro odlazi i posle nekoliko ponuda odbor odlucuje da prihvati ponudu svestenika Zivojina Stanojevica koji je dosao iz Trsta. Prema svedocenjima imao je lep glas, dobar odnos prema ljudima a posebno je voleo decu. Osnovao je skolu pri crkvi, koja je nazalost prestala da radi vise zbog neodgovornosti roditelja nego njegovom krivicom. 8.marta 1970.godine svestenik podnosi ostavku CO na polozaj paroha. Vladika Dionisije ga kasnije ponovo postavlja na ovu parohiju i on bi se vratio ali ga CO ovog puta odbija. Kasnije se ruski svestenik Aleksej Cernjaj vratio i opet su Srbi prihvatili da im on bude opsluzujuci paroh.

Pocetkom 1973.g na proputovanju kroz Afriku bio je i otac Savo Cupac. Kasnije se prihvatio da bude paroh ove parohije. To je znacajan moment, jer se tada CO zapravo vratila pod krilo majke crkve iz Beograda. Na sednici od 28.2.1973.g CO prima oca Savu za svog paroha, ali on nikada nije regulisao svoj kanonski prijem niti kod Vladike Firmilijana, niti kod Vladike za Australiju. Pred Vaskrs 1977.g podnosi ostavku.

Kupovina zemlje I gradnja hrama sv.Tome

Za sve ovo vreme ova CO nije imala nepokretnu imovinu. Godine 1977. u Saninhil parku u Johanesburgu kupljeno je imanje povrsine 20 000 m2. Imanje je placeno prikupljenim sredstvima od dobrovoljnih priloga.

Odmah se pristupilo izgradnji planiranog “Srpskog kulturnog centra“ sa hramom u sastavu doma. G. Mile Stojakovic je javlja i obecava da ce o svom trosku napraviti Crkvu. To se sa odusevljenjem prihvatilo. Temelje za Dom i ostale objecte podize g. Dragoljub Popovic.Temelji za hram i dom osveceni su 21. maja 1978 od strane njegovog Preosvestenstva g. Nikolaja Mrdje, episkopa Australijskog. Te iste godine crkva je uglavnom zavrsena. Zvono za hram poklonila je G-dja Milka Stakic, ikonostas (konstrukciju) “Kolo srpskih sestara“ a lustere udruzenje KJV. U medjuvremenu se nastavilo sa prikupljanjem sredstava za nastavak gradnje Doma i ostalih objekata.
 
20. maja 1980.godine na skupstini je izabrana uprava koja posle dva meseca pocinje sa radom. Radove izvodi Rastko-Radisa Krnjulac, koji zivi i radi u Johanesburgu. U isto vreme CO se trudi da obezbedi svestenika I obraca se Patrijarhu, Ep. Firmilijanu i EP. Nikolaju. Te godine u oktobru sekretarica CO g-dja Drenka Pavlovic odlazi u Beograd i nalazi buduceg svestenika djakona o.Dragana Veleusica tadasnjeg sluzbenika Patrijarsije. Otac Dragan kao svestenik stize u Johanesburg 29.novembra 1980.godine, kada su svi objekti vec bili pod krovom. Aprila 1981.godine svestenik se useljava u kucu koja je sada potpuno zavrsena.

Hram je posvecen ap.Tomi i kopija je Crkve u Bosanskom Grahovu gde je rodjen njen ktitor i cija je Krsna slava bila Sveti Toma.

Treba napomenuti da su od samog pocetka osnivanja CO pomagali i velicali Bogosluzenje pevanjem: Pok. Dusan Babic, g. Ilija Milovanovic, Milan Mesarovic, Milka Stakic i dr.

Svestenik o.Dragan otvara skolu veronauke koju je pohadjalo oko 40 dece. Odlazi iz Juzne Afrike oktobra meseca 1987.godine. U septembru iste godine ga zamenjuje o.Simo, koji ostaje sam na parohiji sledecih 9 godina.

Vec u samom pocetku 0.Simo je bio veoma lepo prihvacen od cele CO. Takodje otvara veronauku za decu, verske skupove i zabave Srba u crkvenoj Sali. Obraca se mnogim pismima svojoj duhovnoj pastvi sa upustvima za pohadjanje hrama i zivljenje crkvenim zivotom. Posle izvesnih neslaganja sa pravilima Crkveno Skolskog Odbora, o.Simo insistira na crkvenim kanonima i dolazi do sukoba o.Sime i grupe ljudi koji su se od samog pocetka domacinski trudili oko crkvenog hrama. Nazalost iz tog nesporazuma izasla su tri gubitnika, o.Simo, strana u sporu i Crkva, koja dobija razbijenu pastvu i izgubljenu celjad.

Na kraju imanje ipak pripada crkvi, cija je namena i bila, a zbog teskog materijalnog stanja i zapustenosti u parohiji, situacija postaje sve gora za samog svestenika. Na predlog specijalnog izaslanika Vladike Luke, o.Sima biva smenjen sa duznosti paroha pocetkom 1996 godine. Na Vidov dan 1996.godine, odlukom episkopa australijskom-novozelandskog i juznoafrickog g.Luke, postavljen je na parohiju juznoafricku o.Mirko Skrobonja, paroh iz Rume.

Uz pomoc protonamesnika Milorada Loncara iz Sidneja, izaslanika Njegovog Preosvestenstva Episkopa Luke, o.Mirko polako ulazi u pore juznoafricke parohije. Otac Mirko se vrlo brzo snalazi, dobro i pazljivo se ophodi sa ljudima ali se srece sa nagomilanim problemima kako u samoj Crkvi (nema predhodne administracije) tako i u parohiji. Pocinje da sam obnavlja i trazi resenja za probleme. Zajedno sa protinicom Stevanijom uspeva da vrati veliki deo parohijana crkvi, isto je najvaznije da povrati njihovo poverenje u svestenika. Nedeljom i praznikom sluze se redovno svete Liturgije, a subotom vecernje. O.Mirko pokusava sa organizovanjem veronauke ali nailazi na slab odziv. Pocinje sa izlazenjem “Parohijski Vesnik”, bilten nase parohije koji se salje besplatno jednom mesecno na oko 500 adresa.

Pocinje sa radom organizacija “Kolo srpskih sestara“ na cijem je celu g-dja Mira Mihaljevic. Svakako treba pomenuti g-dju Miru Taric i g-dju Milicu Brandt. Organizuju se verske svecanosti, slave, Bozic i Vaskrs na kojima biva i po 600 vernika. O.Mirko pazljivo i sistematski obilazi sve domove koji se jos uvek smatraju srpskim i hriscanskim, i na taj nacin se upoznaje sa ljudima. Pocetkom jula 1997.g. formira se kulturno-umetnicko drustvo “Sveti Sava”.

Svesteniku je kupljen novi stan, koji je otplacen za dve godine. Stan se nalazi blizu 14 Avenije na putu za Krugersdorf, i novi automobil. Krstava se veliki broj dece i ljudi, a ozivljava se i sluzba u “Ruskom Domu”. Specijalno dobri odnosi se odvijaju sa hramom u Fandelbergparku ciji je svestenik Grk o.Nikolas Jamuridis a predsednik g.Ioannis Ziodopulos. Hram Svetog Tome se ulepsava , zahvaljujuci vernicima, i dobija svu ponocu i toplinu. Najcesci na bogosluzenju su g-dja Nada Karlajl, g-dja Irina Daton, g-dja Snezana Skrobonja, g. Radisa Krnjulac i dr.

U Kejp Taunu formirana je misionarska parohija, koju je 1966.g organizovao o.Milorad Loncar kao i u gradu Gaberonu –Bocuana. U Kejp Taunu zivi oko 40 porodica Srba a u Gaberonu oko 90, gde je formiran gradjanski odbor sa nameron da se podigne hram Sv.Nikoli. Proces dobijanja potrebnih dozvola za gradnju je u toku.

Neposredno pred kraj 1997. godine na predlog o.Mirka, o.Milorada i Vladike Luke rukopolaze se u cin djakona svrseni Teolog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Bratislav Jovanovic. Otac djakon ce pomoci, u okviru svojih mogucnosti ovu Crkveno skolsku opstinu. Pomaze pri uredjenju “Vesnika”, a i drugim organizacijskim poslovima oko Crkve, a pri bogosluzenju u crkvi peva njegova supruga djakonica Marina. Marina je profesor klavira i dirigovanja a obrazovanje je stekla na Moskovskom Konservatorijumu. Otac djakon i njegova supruga pomazu iz ljubavi prema svojoj majci Crkvi i svome rodu. Na svemu ovom CSO im je neizmerno zahvalna.

U periodu kada je otac Mirko dosao predsednik CO je bio g.Drago Stanisavljevic, a vec sledece godine po isteku mandata njegovo mesto preuzima g.Mitar Vujkovic, biznismen iz Fanderbelparka.

(Pozajmljeno iz Spomen knjige parohije Sv. Sava u Johanesburgu) 

 
Untitled Document
Copyright 2005, Serbian Orthodox Church - Saint Thomas. All rights reserved.
Designed by , powered by