Untitled Document
 

Obilazak srpskih barikada na severu Kosova (poseta oca Pantelejmona Srbima u Leposavicu, Zvecanu,Kosovskoj Mitrovici, Zubinom potoku

Postovani parohijani, draga braco i sestre, pomaze Bog!

Verujem da putem interneta i u telefonskim razgovorima sa rodjacima i prijateljima u Srbiji, svi sa zebnjom pratite vesti sa severa Kosova gde je poslednje dve sedmice veoma napeto zbog pokusaja siptarskih vlasti da stave pod svoju kontrolu i taj deo Kosova naseljen iskljucivo srpskim stanovnistvom. Nas narod tamo je u kriticnoj situaciji i neizvesnosti. Ipak, ti hrabri ljudi su se organizovali i podigli barikade stiteci svoje porodice i domove, svoja ognjista i rodni prag, nemajuci drugog izbora ni rezervne otadzbine i imajuci jos uvek u svezem secanju egzoduse srpskog naroda iz Hrvatske prilikom genocidnih vojnih akcija Bljesak i Oluja koje se ovih dana proslavljaju u nezavisnoj Republici Hrvatskoj.
 
Na predlog clanova Udruzenja Ratnika Srbije iorganizatora decjeg kampa "Na pravom putu", obisao sam srpsku barikadu u selu Rudare pored Zvecana (Kosovska Mitrovica) i posetio tamosnje Srbe koji se na severu Kosova bore za opstanak na svojoj svetoj zemlji i vekovnim ognjistima. Sa mnom su na Kosovo krenuli moji prijatelji: organizator decjeg kampa g. Neda Isakov i njegova cerka Katarina, poznati srpski pisac g. Antonije Djuric i g. Dragan Vidosavljevic.
 
Na administrativnim prelazima Jarinje (u polasku) i Brnjak (u povratku) videli smo veliku razliku u odnosnu na prethodni period. Sada te prelaze kontrolisu vojnici KFOR-a i kontrola i procedura prilikom prelaska je daleko strozija i komplikovanija nego sto je to bio slucaj u prethodnom periodu. Posto smo prosli prelaz, svratili smo prvo u Leposavic, pomolili se u hramu sv. Vasilija Ostroskog, razgovarali sa tamosnjim Srbima o trenutnoj situaciji i dobili informacije i utiske iz prve ruke. Tu smo saznali da vlada velika neizvesnost u narodu, kako po pitanju daljeg razvoja dogadjaja (dogovora nelegalnih pristinskih vlasti sa vlastima u Briselu i Vasingtonu), tako i po pitanju nesigurnosti u strategiju i predstojece poteze srpskih vlasti.
 
Tu smo saznali i za bolnu i porazavajucu cinjenicu, da manji deo nesavesnih i neodgovornih Srba sa severa Kosova (pa cak i izbeglih koji se trenutno nalaze u centralnoj Srbiji), zarad pojedinih socijalnih davanja od strane siptarskih vlasti, u iznosu od oko 50 Eura mesecno, prihvataju i primaju nova licna dokumenta lazne drzave Kosovo i tako ostvaruju pravo na razna socijalna primanja. Juda je izdao Gospoda za 30 srebrnika, a pojedini Srbi (ako imaju pravo i ako se uopste tim imenom i mogu nazvati), izdaju svoju otadzbinu i svoj narod za 50 Eura. Od nasih sagovornika smo dobili cvrsta uverevanja da ce dati sve od sebe i organizovati medijsku kampanju da ova svojevrsna izdaja bude zanemarljiva i svedena na minimum i da ne utice na nasu borbu za legitimna prava na svojoj svetoj zemlji i dostojanstveni zivot naseg srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
 
Posle Leposavica smo stigli na srpsku barikadu u selu Rudare. Tu je potpuno zatvoren glavni put koji vodi od Pristine, preko Kosovske Mitrovice ka prelazu Jarinje i dalje ka centralnoj Srbiji. Po putu su ogromne kolicine sljunka, cigala, drva, guma, satori, kamioni, bageri... Na sredini puta je ovde podignut i veliki krst sa ikonom Presvete Bogorodice. Interesantna je i bila slika koju smo videli duz ove barikade: na svakih desetak metara veliki suncobran, stolice i po desetak Srba pod svakim suncobranom. Oni su se lepo organizovali i podelili dezurstva u okviru preduzeca, skola, bolnica.... tako da je prva grupa bila iz zdravstva, druga iz prosvete, treca iz osiguravajuceg zavoda i crvenog krsta.... Svima smo delili knjige, ikonice, casopise...
 
Popricali smo sa ovim hrabrim ljudima i raspitivali se za atmosferu koja vlada medju njima. Tu je bilo muskaraca, zena i omladine. Svi su slozni u nameri da brane svoje porodice i domove i osnovna ljudska prava na slobodu kretanja, zaposlenje i zivot na svojim vekovnim ognjistima u svojoj otadzbini. Zatim smo krenuli u Zubin potok gde smo se susreli sa mestanima koji su bili u najkriticnijim danima na barikadama i prvim linijama ka siptarskom selu Cabra i juznom delu Kosovske Mitrovice. Oni su nam takodje pricali o neizvesnosti ali i cvrstoj resenosti da ostanu i opstanu na svojoj svetoj zemlji. Sve ove dane krize, dobijali su moralnu podrsku (i spremnost na svaku vrstu pomoci) koja im je puno znacila, od patriotskih udruzenja i organizacija iz centralne Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i iz Rusije.
 
Na povratku smo posetili srpski srednjevekovni manastir Crna Reka (u kome sam primio monaski postrig) u kanjonu Mokre Gore u Ibarskom Kolasinu, pomolili se i poklonili se mostima svetog Petra Koriskog i od igumana Jovana dobili na poklon ikone sv. Petra Koriskog sa delicima njegove svete odezde i kivota u kome su se svete mosti nalazile. U kasnim vecernjim satima, vratili smo se u Cacak prepuni utisaka i divljenja za hrabre ljude, nase sunarodnike koji prezivljavaju teske trenutke na severu Kosova ali koji su reseni da sacuvaju zemlju koja im je ostavljena u nasledstvo i za koju su prolivene reke krvi nasih svetih predaka i koji sa nadom i verom u Boga ocekuju pomoc i od svoje brace i sestara po svim srpskim zemljama sirom otadzbine i rasejanja.
 
Gospode molim ti se spasi, zastiti i sacuvaj nas stradalni srpski narod na Kosovu i Metohiji, a nama preostalim Srbima u otadzbini i rasejanju daj snage, rodoljublja, mudrosti, ljubavi i razuma da ih nikada ne ostavimo same i napustene, jer ako bi oni, ne daj Boze, nestali i bili proterani sa svete Kosovsko-metohijske zemlje, onda bismo i svi mi postali nedostojni, izgubili bismo pravo i blagoslov i nestali bi i mi i nasa otadzbina.
 
Sa verom u Boga i ljubavlju prema rodu i Otadzbini!

 
Untitled Document
Copyright 2005, Serbian Orthodox Church - Saint Thomas. All rights reserved.
Designed by , powered by